Profesionalna orijentacija je oblast koja ne može na identičan način biti uređena u svim državama. Upravo je suprotno – uspešnost u ovom poslu na državnom nivou zavisi od sposobnosti da se identifikuju specifični nacionalni problemi i profesionalna orijentacija usmeri ka njima. Šta ovo tačno znači?
Svaka država ima različite društveno-ekonomske izazove, demografske trendove, razvijen ili manje razvijen sistem institucija i njihovu međusobnu povezanost. Neke države suočavaju se sa niskim nivoom tehnološkog razvoja, druge sa prenaseljenošću, u nekima je problem odliv stanovništva, u drugima nekontrolisana imigracija. Razvoj obrazovnog sistema nije isti, kao ni stručnost kadrova koji bi profesionalnim usmeravanjem trebalo da se bave. Tu su, zatim, siromaštvo i drugi ekonomski problemi, kulturni stereotipi, predrasude. Institucije nadležne za organizovanje procesa profesionalne orijentacije sve navedeno treba da uzmu u obzir i razviju strategiju koja će dati rezultate, uz uvažavanje potreba pojedinaca.
Za razliku od okolnosti, ciljevi kojima se stremi su identični u svim zemljama. Osoba kojoj je potrebna podrška za razvoj karijere, na bilo kom uzrastu, trebalo bi da je dobije. Profesionalnom orijentacijom trebalo bi da se bave isključivo kvalifikovani pojedinci, obučeni da sprovedu popstupak stručno i objektivno, uz korišćenje testova za profesionalnu orijentaciju i drugih psihometrijskih i psiholoških metoda. Ustanove angažovane na poslovima savetovanja, od državnih, preko privatnih, do nevladinih organizacija, trebalo bi budu u koordinaciji i dele važne informacije o obrazovnim profilima i mogućnostima, zakonskim rešenjima, stanju na tržišti rada, uspesima i neuspesima kandidata, promenama i preporukama u samoj struci…
U retkim zemljama preporučene prakse dovode do uspeha. Mnogo je veći broj onih u kojima su aktivnosti nedovoljno usaglašene, podrška stanovništvu oskudna, a razvoj čitave oblasti spor. Provera ličnih sklonosti i sposobnosti, kao i individualni testovi profesionalne orijentacije nisu široko dostupni. Nedostaje stručni kadar, a i kada bi ga bilo malo šta bi mogao da učini zbog nejasnog, netransparentnog i neuređenog tržišta rada. Tako se aktivnosti svode, uglavnom, na pomoć pri traženju posla.
Primeri profesionalne orijentacije u nekim zemljama
Kazahstan, na primer, ima mobilne timove za konsultovanje u traženju posla, prisutne na javnim mestima. U Egiptu se insistira na tome da se mladi opredeljuju i da dobiju obuku za deficitarna zanimanja. Rad se odvija u posebno organizovanim klubovima.
U Južnoafričkoj Republici javni servis za zapošljavanje ne može da dođe do stanovnika u ruralnim područjima, pa obezbeđuje radio program profesionalnog usmeravanja na svih deset zvaničnih jezika, u koji se zainteresovani uključuju uživo. Slušanost se procenjuje na više od tri miliona ljudi po emisiji, u kojoj se govori o izboru škole i odlukama o karijeri.
U razvijenim zemljama sistem pomoći u profesionalnoj orijentaciji funkcioniše dobro. U Danskoj, Belgiji i još nekim evropskim zemljama napravljene su i onlajn platforme na kojima zainteresovani mogu uraditi pojednostavljene testove za izbor karijere. Namera je da se informišu o mogućnostima da sa stručnim licem zakažu konsultacije, obave prava psihometrijska testiranja i dobiju odgovore na sva pitanja koja imaju.
U Velikoj Britaniji deca se na najranijem školskom uzrastu upoznaju sa prednostima i nedostacima pojedinih zanimanja. Volonteri koji se njima bave posećuju škole i druže se sa učenicima.
Značajna pažnja se u evropskim zemljama poklanja usavršavanju nastavnika koji treba da prepoznaju talente i sklonosti i upute mlade na savetovanje.
U Austriji i Slovačkoj postoje posebni programi za mlade sa zdravstvenim problemima, kada se u konsultacije o profesionalnoj orijentaciji uključuju stručnjaci različitih specijalnosti.
Holandija ima program 45+ za savetovanja odraslih vezana za promenu posla.
Važno je naglasiti i da se značaj usluga savetovanja kontinuirano menja, a tokom ekonomskih potresa drastično raste. Uređene države imaju kapacitete da promene prate, a nedovoljno razvijene snose veće posledice, koje dodatno ugrožavaju osobe kojima je pomoć potrebna.