Profesionalna orijentacija

Kome je namenjena profesionalna orijentacija?

 Profesionalna orijentacija je namenjena onima koji:

  • donose odluku oko nastavka školovanja
  • žele da promene školu ili posao koji rade 
  • nemaju jasna profesionalna interesovanja
  • nisu upoznati sa mogućnostima nastavka školovanja i sveta rada
  • nisu sigurni koje su im sposobnosti dobro razvijene
  • nemaju jasan uvid u sopstvene osobine koje su značajne za profesionalni rad
  • hoće da potvrde svoj profesionalni izbor
  • žele da izbegnu neuspeh i razočaranja  u nastavku školovanja
  • traže alternativu ukoliko ne uspeju da ostvare željeni izbor 
  • imaju teškoće u donošenju profesionalnih odluka zbog straha od greške
  • donose odluke povodeći se tuđim željama, očekivanjima ili vršnjačkim pritiskom
  • moraju da se prekvalifikuju jer ne postoji više potražnja za njihovom profesijom.

Šta je profesionalna orijentacija?

To je  postupak koji sprovodi psiholog sa ciljem da pomogne osobi da samostalno donese odluku u vezi svog profesionalnog izbora, a u skladu sa svojim sposobnostima, interesovanjima, realnim mogućnostima i očekivanjima od profesije. Može se reći da je profesionalna orijentacija otvaranje prespektive po tri osnova:

ŠTA JA MOGU

ŠTA JA HOĆU

DA LI JE TO REALNO

Iz čega se sastoji profesionalna orijentacija?

Sastoji se od:

  1. uvodnog intervjua
  2. psihološkog testiranja 
  3. davanja povratne informacije o dobijenim rezultatima testiranja
  4. savetovanja
  5. informisanja
  6. Testiraju se:
  • sposobnosti (verbalne, numeričke, prostorne…)
  • profesionalna interesovanja (tehnika, umetnost, ekonomija, humanističke nauke, zanati, kultura, medicina…)
  • motivacija za školovanje i rad (koliko je osoba spremna da se bori za svoje obrazovne i profesionalne ciljeve, reagovanje na teškoće, nagrade i kazne…)
  • vrednosti u svetu rada ( karijera, novac, sloboda…)
  • osobine ličnosti značajne za profesionalni razvoj ( istrajnost, komunikativnost, analitičnost, kreativnost, saradljivost, empatičnost,…)
  • radne navike i preferencije u načinu na koji se uči ( organizovanost, održavanje pažnje, tehnike učenja….)

Nakon testiranja osoba dobija uvid u rezultate  i priliku da o tome razgovara. Dobiće, na primer, informaciju da ima upravljačke veštine i potencijal da radi pod pritiskom, da joj odgovara rad na terenu, kancelariji ili laboratoriji, da je timski igrač ili individualac, da ima empatiju za rad sa ljudima ili da joj ne prija previše komunikacije, da je krerativna i da može da stvara nove stvari ili da  joj više odgovara da  popravlja stvari, da je analitična i uporna ili pak nestrpljiva  i nesigurna ili nešto drugo ali značajno za donoše profesionalne odluke.

U okviru savetovanja psiholog povezuje testiranjem dobijene podatke o osobi sa njenim profesionalnim razvojem i profesionalnim izborima.  Daje predloge mogućih izbora  i alternative za promišljanje. Ukoliko ima potrebe podučava osobu kako se donose važne odluke kako bi se izbegla pojava prokrastinacije (odugovlačenje sa donošenjem odluke). 

Profesionalna orijentacija procesi u svetu
Profesionalna orijentacija se završava davanjem informacija o školama, fakultetima i karakteristikama pojedinih profesija kako bi osoba imala što bolji uvid u svet školovanja i rada i lakše donela najbolju odluku. U svakoj fazi rada osoba ima priliku da postavi pitanje i dobije odgovor.

KOLIKO JE VREMENA POTREBNO ZA PROFESIONALNU ORIJENTACIJU?

Profesionalna orijentacija ima definisane korake koje sve osobe prolaze ali je to proces koji je personalizovan i trajanje zavisi od konkretne osobe. U proseku potrebno je oko 2 sata ali može biti i kraće i duže u zavisnosti od potrebe konkretne osobe za profesionalnom orijentacijom.

KADA JE VREME DA SE URADI PROFESIONALNA ORIJENTACIJA?

Vreme je kada se donose važne odluke kao što su upis u srednju školu ( drugo polugodišter 7. razreda i tokom celog 8. razreda) ili fakultet ( drugo polugodište  3. razred. I tokom celog 4. razreda).  Ali vreme je i kada učenik ili student oseća da nije napravio dobar izbor ili se suočava sa neuspehom. Vreme je kada odrasla osoba oseća nezadovoljstvo poslom koji obavlja i želi ga promeniti ili je tuđom voljom izgubila posao koji joj je odgovarao.

Nije vreme kada se  profesionalna orijentacija radi prerano npr. sa učenicima u 6. razredu osnovne škole ili 2. razredu srednje jer postoji potreba za prirodnim profesionalnim sazrevanjem i sticanjem školskog i životnog iskustva. Izuzetak je kada osoba ima neke posebne planove npr. preseljenje, odlazak u inostranstvo, upis u umetničke fakultete i onda se može raditi i ranije.

Nije vreme kada roditelj zbog svog osećanja napetosti vrši pritisak da dete preuranjeno donese  profesionalne odluke  ili  prihvati nametnute izbore. 

 

DA LI RODITELJI TREBA DA PRISUSTVUJU PROFESIONALNOJ ORIJENTACIJI?

Za maloletne osobe potrebno je da jedan roditelj bude prisutan na profesionalnoj orijentaciji. 

ZAŠTO JE VAŽNA PROFESIONALNA ORIJENTACIJA I KOJE SU NJENE DOBITI?

Mladi čine 14% populacije i 100% naše budućnosti. Greške u profesionalnom razvoju i profesionalnim izborima imaju  posledice i po tu osobu i po čitavo društvo. Nemotivisan i nestručan lekar, limar ili šalterski službenik neće biti zadovoljan niti će to biti njegovi klijenti. Istraživanja pokazuju da osobe koje su zadovoljne svojom profesijom u većoj meri su srećne, imaju dobre socijalne odnose i bolje zdravlje. Osobe koje obavljaju poslove koje ne vole ili nisu dovoljno odgovarajuće njihovim sposobnostima sklone su češćem povređivanju na poslu i sukobima sa kolektivom.

Zato je u procesu donošenja profesionalnih odluka svaki vid pomoći  dobro došao jer osoba ima sigurnost oko toga na osnovu čega pravi izbor. Ima bolji uvid u sopstvene potencijale, želje, očekivanja, zatim poseduje relevantne informacije o školama/fakultetima, profesijama i svetu rada što daje jasniju sliku šta može očekivati kao posledice nekih izbora. To osobu čini sigurnijom, smanjuje  joj napetost i štiti od odluka koje su ishitrene, nepromišljene, emocionalno obijene, nastale pod pritiskom ili zasnovane na pogrešnim informacijama ili nedostatku informacija. 

KO RADI PROFESIONALNU ORIJENTACIJU U VIVUSMEDu?

Profesionalnu orijentaciju sprovodi Eleonora Vlahović, školski psiholog. U toku 30 godina rada u ovoj oblasti obavila je preko 7000 profesionalnih orijentacija i još uvek u tom poslu vidi izazov jer je svaki klijent drugačiji i zahteva personalizovan pristup. 

Živimo u vremenu kada se testovi za profesionalna interesovanja mogu uraditi na internetu ali će ih pregledati kompjuter po programu koji je za sve isti što ne može zameniti individualni pristup koji uvaža sve specifičnosti svake pojedinačne osobe. 

Eleonora Vlahović

Eleonora Vlahović

školski psiholog

Primeri

Ana je učenica osmog razreda i ima jasno izražena profesionalna interesovanja - želi da postane forenzičar. Njenim roditeljima to deluje čudno i zabrinuti su. Pitaju se da li je to posledica gledanja brojnih TV serija i žele da joj nekako „izbace“ iz glave te ideje.
Ana
Milica želi da postane ženski frizer. Međutim, ona ima jake alergijske reakcije na kiseline koje se koriste u tom poslu. Ništa drugo je ne interesuje.
Milica
Marko je na kraju osmog razreda potpuno nezainteresovan za izbor srednje škole. U kući je vanredno stanje jer su svi uznemireni osim Marka koji kulira. Iznenada, on pokazuje želju da upiše filološku gimnaziju. Strani jezici mu dobro idu ali je ostalo malo vremena za priremu prijemnog ispita. Nakon neuspeha na prijemnom ispitu Marko je besan i optužuje roditelje da mu nisu pomogli. Upisuje školu koju je izabrao njegov najbolji drug. Marko je nezadovoljan, školski uspeh je slab, a Marko često neopravdano izostaje iz škole.
Marko
Maja je uspešan učenik osnovne škole. Sve joj dobro ide. Završila je nižu muzičku školu, engleski odlično zna, takmičila se iz biologije, odlično piše sastave iz srpskog jezika i mnogo voli životinje. Sve joj je interesatno i potpuno je neodlučna koju školu da upiše.
Maja